Pad Hyperiona

Postoji li drugi život? Hoću li se probuditi i ustanoviti da je sve ovo samo san? Mora da postoji, nemoguće je da smo stvoreni za ovakve patnje.'

On posegnu za njenom rukom, ali nje više tamo nije bilo, a osećaj da je ona nestala, da on nikada neće moći da iskupi svoje grehe, povredio ga je tako snažno da mu je bilo nemoguće da diše.

Najbolji su lišeni svakog ubeđenja', pomisli on, 'dok su najgori ispunjeni strašću.'

Oni koji prenebregavaju nauke iz istorije o krajnjoj ludosti rata bivaju prisiljeni ne samo da ih ponovo prožive... nego možda i da zbog njih izginu.

Svako doba praćeno razmiricama i opasnošću kao da iznedri vođu namenjenog samo tom vremenu, političkog diva čije odsustvo, u retrospektivi, izgleda nezamislivo kada se piše istorija tog doba.

Teško je umreti. Još teže živeti

Orlovi su izumrli“, progunđa Morpurgo. „Možda je trebalo da kidišu na nebo. Ono ih je izdalo

Dabogda živeo u zanimljivo vreme.“

Najbolji su lišeni svakog ubeđenja, pomisli on, dok su najgori ispunjeni strašću.

Stvari se rastaču; središte ne drži;

Svet zapada u čistu anarhiju,

Krvava je plima puštena i svud se

Sada davi svetkovina nevinosti;

U najboljima nema više vere, dok najgori

Kipe od strastvene napetosti.“