Luka Mičeta

Stefan Nemanja

Berätta för mig när boken läggs till
För att kunna läsa den här boken överför filer i EPUB- eller FB2-format till Bookmate. Hur laddar jag upp en bok?
900 godina od rođenja.
Nastanak evropske Srbije.
Povest Srba od doseljavanja na Balkan do države župana Stefana Nemanje.
Stefan Nemanja, u monaštvu Simeon, spada u one vladare koji su stekli poštovanje kako svojih podanika i savremenika, tako i svojih potomaka. Samo je uticaj njegovog svetiteljskog kulta na srpski narod bio veći od njegove vladarske slave. Monah sveti Simeon je nadvisio i nadmašio velikog župana Stefana Nemanju.
Vladarski plašt zamenio je skromnom monaškom rizom, mač krstom, štit jevanđeljem, veseli i bučni dvor hilandarskom tišinom.
Silazeći sa trona peo se u večnost.
Bilo je to izdizanje iznad ljudske mere — na putu ka svetosti.
Den här boken är inte tillgänglig just nu
324 trycksidor
Har du redan läst den? Vad tycker du om den?
👍👎

Intryck

  • Srđan Strajnićdelade ett intryckför 3 år sedan
    👍Värt att läsa

    Sasvim dobra kompilacija saznanja o rodonačelniku dinastije Nemanjića. Kako sam o Stefanu Nemanji već čitao, zanimljiviji mi je bio prvi deo knjige koji govori o srpskim vladarima pre Nemanjića. Mičeta je dso najdetaljniji njihov prikaz na koji sam do sada naišao.

  • andjelicaaa_🪻delade ett intryckför 5 år sedan
    👍Värt att läsa
    💡Lärde mig mycket
    🎯Givande
    🚀Sidvändare
    🐼Mysig

  • Stefan Konceptdelade ett intryckför 3 år sedan
    👍Värt att läsa
    💡Lärde mig mycket

Citat

  • Stefan Koncepthar citeratför 3 år sedan
    Руски летописац је оставио забележене утиске – о Цариграду и Светој Софији – ових изасланика: „Грци нас одведоше у здање где своме Богу служе и не знађасмо јесмо ли на небу или на земљи. Јер на земљи нема таквог сјаја или такве красоте и не знамо како да их опишемо. Знамо једино да Бог овде борави међу људима и да је њихова служба лепша од обреда других народа. Јер ту красоту заборавити не можемо.“
  • Петар Р.har citeratför 7 månader sedan
    96 Мошти Светог Прокопија налазиле су се у Нишу све до пред долазак Турака, када су пренете у Прокупље. По Светом Прокопију Прокупље је добило и име.
  • Петар Р.har citeratför 7 månader sedan
    5 Пут је направљен по наређењу римског проконзула Гнеја Егнација 146. године. Градња је трајала 44 године, а пут је полазио од данашње албанске луке Драч и водио све до данашње Турске, спајајући Јадранско море са источним Егејом.

I bokhyllorna

fb2epub
Dra och släpp dina filer (upp till fem åt gången)