Priča o zabranjenoj ljubavi u vremenu kada je sve bilo dozvoljeno.
Velika nagrada za roman Francuske akademije.
Februar 1945. u nacističkoj Nemačkoj. Drezden su bombe sravnile sa zemljom, a iz katedrale se čuo plač novorođenčeta pre nego što se i ona srušila. Žena je uspela da donese na svet Vernera, „poslednjeg od nas“, a onda poginula. Beba je poverena Marti, koja će preći Atlantik kako bi pobegla iz razorene Nemačke. Vernera Zilha će usvojiti Amerikanci i on ne zna ništa o svojoj biološkoj porodici.
U Njujorku 1969. harizmatični mladić Verner upoznaje porodicu žene u koju je zaljubljen. Njena majka će ga se uplašiti čim ga bude ugledala. Šta ona zapravo zna o njegovim roditeljima? Neočekivano otkriće o Vernerovom nimalo slavnom poreklu preti da ugrozi njegovu vezu. Ako zaista želi da se bori za ljubav, Verner će morati da se suoči sa svojom prošlošću i potraži svoj pravi identitet, čiji je jedini trag ušiven na bebinoj odeći: „Ovo dete se zove Verner Zilh. Nemojte mu menjati ime. On je poslednji od nas.“
U ovoj intrigantnoj priči Adelaid de Klermon-Toner nas vodi u dve epohe i na dva kontinenta: u Njujork sedamdesetih godina XX veka, njegovu živahnost i slobodu, i u Nemačku tokom Drugog svetskog rata, njenu sramotu i okrutnost. Jesmo li odgovorni za greške naših predaka? Kada nas prošlost i odluke naše porodice sprečavaju da nastavimo dalje i živimo svoj život?
„Jedan savet: ne počinjite ovaj uzbudljivi roman pre spavanja, ili ćete ostati budni cele noći.“ Psychologies
👍Värt att läsa🔮Oanat djup
To je problem sa mazohistima, nemoguće je poželeti da im bude loše, a da im pritom ne činite dobro.
Ostavljaš utisak da si dobro primio udarac i svario šok, a onda se nekoliko dana kasnije pojaviš sa nekim samo tebi svojstvenim načinom da rešiš problem.
