Čovek po imenu Uve

Toplo. Pitko. Preporučujem za čitanje kad ste umorni, razočarani ili tužni. Nije književno najvrednija knjiga koju ćete pročitati, ali je kao šolja toplog čaja zimi. Neće vas nahraniti, ali će vas okrepiti.

Znate li da je i ’’Uve’’ doživeo svoju ekranizaciju koja je zavredela dve oskarovske nominacije? Sa tom informacijom sam se susrela tek nakon što sam pročitala knjigu i moram da priznam da jedva čekam da odgledam film jer me jako, jako zanima kako su i koliko uspeli da dočaraju komično-tragičan momenat iz Bakmanovog dela. Spoj koji je na mene i ostavio najjači utisak. Čudila sam se samoj sebi kako sam u dvadesetak stranica knjige uspevala da se glasno nasmejem, a onda i ozbiljno rasplačem. Da, plakala sam. Kao kiša. I smejala se. Od srca. I sve vreme mislila: ’’Branislava, bila si nepravedna prema ovom delu’’. Sećate se moje skepse? Nestala je brzo. Ostala je samo griža savesti zbog nje. Jer, knjiga mi se zaista dopala. Onako kako vam se svidi film za koji znate da nikada neće biti nominovan za Oskara i nikada neće imati visoku ocenu na IMDB-u (mada je ovo postala diskutabilna kategorija), ali vama jeste ulepšao popodne i prepričavaćete ga svima sa blagim smeškom. Dakle, nema ovde literarne vrednosti kakvu smo mogli da nađemo u ’’Jastrebu’’, niti književne avangarde kakva nas je dočekala u ’’Kosmosu’’, i daleko smo od značaja koje je na svetsku književnost imalo ’’Stakleno zvono’’, ali se ipak ni najmanje ne kajem što sam ’’Uvea’’ uvrstila među preporuke. Prijao je. Baš je prijao u svoj toj svojoj jednostavnosti, pitkosti, životnosti. I osim što me je podsetio na niz životnih lekcija odavno u mozgu urezanih, otkrio mi je nešto novo: ljudi u belim košuljama su svuda isti – bilo da se radi o Švedskoj, bilo o Srbiji. A šta ste vi spoznali? Kako je na vas ’’Uve’’ delovao?

Predivna knjiga. Zabavna, topla, poučna i pitka. Ljubav, bez obzira na suprotnosti priroda i svetova. Prihvatanje. Preporuka za čitanje. Zavolećete namćorastog. 💗