Fo

Sloboda je reč kao i svaka druga. Ona je dašak pare, sedam slova na tablici. Ona je samo ime koje dajemo svojoj žudnji, toj što je pominješ, žudnji da budemo slobodni. Nas zanima žudnja, ne ime. Ako rečima ne možemo iskazati šta je jabuka, niko nam ne brani da tu jabuku pojedemo.

Svet je mnogo raznolikiji no što smo voljni da priznamo

No to što u životu prihvatamo teško ćemo prihvatiti u istoriji.

šta mislite, je li to tajno značenje reči priča: mesto gde odlažemo uspomene da nam ih neko pričuva?

’Zakoni se donose iz jednog jedinog razloga’, reče on, ’da nas zauzdaju kad nam želje postanu neumerene. Dokle god su nam želje umerene, nemamo potrebe za zakonima.’

’Molim vas upamtite, nije svaki čovek koji nosi beleg izgnanika i u duši izgnanik.’

nauk te priče da dođe vreme kad svetu moramo položiti račune o sebi, a potom doveka ćutati.

Sećam se misli jednog pisca, o tome kako se posle smrti možda i nećemo obreti među raspevanim anđelima već na nekom sasvim običnom mestu, kao, recimo, u nekom javnom kupatilu u vrelo popodne, negde gde po budžacima dremaju pauci; tada će nam to izgledati kao i svaki drugi nedeljni dan u provinciji; tek će nam kasnije sinuti da smo u večnosti.“

Ne možemo se gadljivo trzati na dodir bližnjega zato što su mu ruke, koje su sada čiste, jednom bile prljave.

kažu ljudi uzalud da je umetnost vradžbina. Tu pisac sam ništa ne može: mora čekati na milost prosvetljenja