Velika očekivanja

što me je odgajila „rukom“

Nemoguće je znati dokle dopire u svetu uticaj ma kog dobrog i čestitog čoveka koji vrši svoju dužnost; ali ko je to osetio, zna kako ga je to dirnulo, i znam sasvim sigurno da je ono malo dobrog, koje se mešalo s mojim šegrtovanjem, dolazilo od prostog i zadovoljnog Džoa, a ne od mene, nemirnog, častoljubivog i nezadovoljnog

ako ne možeš da postaneš neobičan idući pravim putem, nikad to nećeš postići idući krivim. Zato nikad više nemoj lagati, Pipe, pa ćeš živeti dobro i umreti spokojno

svinje su bile drugovi bludnog sina.

Mogao sam biti kakav nesrećan mali bik u španskoj areni, tako su me vešto bockali tim moralnim prutićem.

onim malo poznatim delovima prasetine zbog kojih je prase, dok je bilo živo, imalo najmanje razloga da bude sujetno.

Zašto deca nikad nisu zahvalna?
Ova moralna misterija izgledaše isuviše zagonetna za društvo, sve dok je g. Habl jezgrovito ne reši, rekavši:
– Poročni po prirodi.

večernji običaj da poredimo način na koji grizemo svoje kriške, te smo ih pokatkad nemo pokazivali da bismo izazvali međusobno divljenje

koja su u ovoj opštoj borbi za opstanak vrlo rano napustila trud oko zarađivanja nasušnog hleba

Moja sestra, gđa Džo, žena crne kose i crnih očiju, imala je tako crvenu kožu da sam se ponekad pitao da li se ona možda ne pere oraškovim rendetom umesto sapunom. Bila je visoka i koščata, i gotovo je uvek nosila grubu pregaču koja je bila privezana pozadi dvema omčama, i imala je četvrtastu, nepromočivu grudnu partiklu, punu čioda i igala.