bookmate game
Svetlana Aleksijevič

Černobiljska molitva

Berätta för mig när boken läggs till
För att kunna läsa den här boken överför filer i EPUB- eller FB2-format till Bookmate. Hur laddar jag upp en bok?
Hronika budućnosti.
Dobitnica Nobelove nagrade za književnost.
I došla je mama. Ona je juče okačila u bolničkoj sobi ikonu. Nešto šapuće tamo u uglu, kleči. Oni svi ćute. Profesor, lekari, medicinske sestre. Misle da ništa ne podozrevam, da ne znam da ću uskoro umreti. A ja svake noći učim da letim… Ko je rekao da je lako leteti?
Noć 26. aprila 1986… Za jednu noć smo se premestili na drugo mesto istorije. Skočili smo u novu realnost, a ispostavilo se da je ona, ta realnost, ne samo iznad našeg znanja već i iznad naše mašte. Pokidane su veze vremena… Prošlost je postala bespomoćna, na nju se nije moglo osloniti, u sveznajućem (kako smo verovali) arhivu čovečanstva nije se našao ključ da otvori ta vrata.

Čudesna i potresna knjiga o černobiljskoj katastrofi. Svedočanstvo od kojeg se ježi koža, a opet književno delo biblijskog tona, poput savremenih psalama običnih ljudi koji su posle ove moderne apokalipse našli reči mudrosti, samilosti i utehe.
Glavni junaci ove nesvakidašnje dokumentarističke proze su i žrtve i spasioci, i deca i vojnici i žitelji avetinjske ozračene oblasti ograđene tablama upozorenja, i naučnici, psiholozi, lekari, preživeli, evakuisani i povratnici. Oni svi u pero Svetlane Aleksijevič govore reči koje se stapaju u jednu, jedinstvenu Černobiljsku molitvu za postradale i one koji će još dugo snositi teške posledice.
„Književni postupak beloruske Nobelovke je snažan spoj rečitosti i neizrecivosti.“ The Telegraph
„Kao u antičkom horu, smenjuju se u ovoj uznemirujućoj usmenoj hronici ruski fatalizam, stoičko herojstvo i crni humor. Ove glasove Svetlana Aleksijevič oblikuje u romaneskne „monologe“ koji ostavljaju nepogrešiv rendgenski snimak ruske duše.“ Publishers Weekly
Den här boken är inte tillgänglig just nu
337 trycksidor
Har du redan läst den? Vad tycker du om den?
👍👎

Intryck

  • Ljiljana Zivkovic Tarkadelade ett intryckför 5 år sedan
    👍Värt att läsa
    💀Kuslig
    💡Lärde mig mycket
    🚀Sidvändare

    Pročitala sam je za par dana, ali sam pod snažnim utiskom već danima. Jezivo! Prestrašna istina o onome što se dogodilo, ljudskom greškom, ali čije su posledice mnogostruke, nesagledive, između ostalog i zbog večnog cenzurisanja pravih informacija od strane KP, zataškavanja istine i obmanjivanja javnosti. Oduvek sam smatrala da su Rusi i ostale nacije bivšeg SSSR-a jedan zaista napaćen, nesrećan i nadasve postradao narod, golgotom prokužen... pravi duhovni narod, sličan nama, ali daleko više stradalnički, toliko da je to postalo deo njihove kolektivne svesti od koje ne mogu pobeći! I ova knjiga, nažalost, to dokazuje.

  • Jasna Prokovićdelade ett intryckför 5 år sedan
    👍Värt att läsa
    💀Kuslig
    🔮Oanat djup
    🎯Givande

    Od svih utisaka koje sam stavila, možda mi ovo "jeziva" najbolje opisuje knjigu..potresna svedočanstva..nismo uopšte svesni te katastrofe i koliko smo srećni..ostaje nada da će nekad neko odgovarati za ovaj zločin prema svom, nedužnom narodu.

  • Željka Kalajdžićdelade ett intryckför 5 år sedan
    👍Värt att läsa
    💡Lärde mig mycket
    🎯Givande

    Od svog postanka ljudske zajednice suočavale su se sa raznovrsnim katastrofama za koje nije postojalo racionalno objašnjenje, što je onemogućavalo njihovu prevenciju
    i adekvatno reagovanje na iste.

    Šta je katastrofa i šta se pod tim pojmom podrazumeva? Definicija katastrofe, zavisno
    od izvora je: „Katastrofa je strašna nepogoda ilinesreća koja dovodi do gubitka života velikog broja ljudi i uzrokuje velika materijalna razaranja“. Tako su sinonimi za reč katastrofa:
    koban, kataklizma, nesreća, drama...

    Takozvana Černobiljska katastrofa, nuklearna nesreća, dogodila se 26. aprila 1986. godine u nukleranoj elektrani Lenjin u blizini grada Pripjat u Ukrajini, tadašnjem SSSR-u. Smatra se najvećom ekološkom katastrofom u istoriji nuklearne energije.

    Prva eksplozija na četvrtom reaktoru je prouzrokovala dalje eksplozije koje su bile praćene oslobađanjem velike količine radioaktivnog otpada u atmosferu. Radioaktivni oblaci prekrili su gotovo celu Evropu. Iz oblasti je evakuisano preko 100.000 stanovnika. Pripjat je danas napušten i nalazi se u centru zabranjene zone.

    Upravo ovaj događaj je glavna tema knjige "Černobiljska molitva - hronika budućnosti" Svetlane Aleksijevič.

    Katastrofa je nedovoljno jaka reč koja opisuje ono što se tada dogodilo. Čitajući ovu knjigu stiče se utisak da su redovi pred čitaocima o nekoj postapokaliptičnoj priči s tim što su, na nesreću, više nego stvarni.
    Ovo književno delo žanrovski se svrstava kategoriju romana oratorijuma, sabornog romana. Ovo je roman u kojem jedan narod, kroz mnoga usta, priča priču o sebi. Opisuje košmar iz kojeg nikako da se probudi.

    "Pišem i skupljam svakodnevna osećanja, misli i reči. Pokušavam da otkrijem život duše. Život običnog dana, običnih ljudi. Ovde je sve neobično: i događaj, i ljudi, koji su se privikavali na novi prostor. Černobilj za njih nije metafora, nije simbol, on je njihov dom. Koliko puta je umetnost imala probu apokalipse, predlagala razne verzije kraja sveta, ali sada tačno znamo da je život kudikamo fantastičniji."

    Ovo je knjiga koja govori o tragediji koja pogađa čitavo čovečanstvo. Tiče se cele planete, a ne samo Černobilja. Ljudi se osećali kao da su u ratu. Samo što neprijatelja nisu mogli da vide. Govorili su im da ih zemlja, povrće, vode, sve oko njih ubija. Kako se boriti protiv neprijatelja kojeg ne vidimo? Kako ratovati bez rata? Niko ne želi rat, a svi o njemu pričaju. Gde je neprijatelj?

    Danas se isto borimo protiv nevidljivog neprijatelja. Distanca. Izolacija. Virus. Karantin. Reči koje odzvanjaju danima. Černobilj u novom ruhu. Nove trupe nevidljivog neprijatelja.

    "I ekstremnim situacijama čovek u suštini nije onaj čovek o kojem se piše u knjigama. Čoveka kakav je u knjigama ja nisam sreo. Sve je suprotno."

    Intervjui, svedočanstva, ispovesti u ovoj knjizi idu u krajnosti, i još dalje. Neshvatljive su. Teraju čitaoca da se zamisli... Kako svi ti ljudi, nakon više od 30 godina žive sa nepravdom koja ih je zadesila. Jer to je nepravda, tragičan splet okolnosti, zla sudbina... Ko god da je kriv, ljudski faktor, splet okolnosti, nevažno... Nije fer. Nije pošteno. Prema malom čoveku. Prema detetu. Prema prirodi. Prema životinjama. Prema bakama i dekama. Prema životu.

    "Kada govorimo o prošlosti, ili o budućnosti, mi u te reči unosimo predstavu o vremenu, ali Černobilj je, pre svega, katastrofa vremena."

    Priče koje su ispisane unutar ovih korica su pune patnje, užasa, straha, neverice, ali i besa. I pitanja bez odgovora: Zašto?

Citat

  • Katarina Glenannehar citeratför 7 år sedan
    A pritom, uspomene su tanana stvar, efemerna, nisu to precizna znanja, već čovekova dosetka o samom sebi. To još uvek nije znanje, samo osećanje.
  • Željka Kalajdžićhar citeratför 5 år sedan
    Kada govorimo o prošlosti, ili o budućnosti, mi u te reči unosimo predstavu o vremenu, ali Černobilj je, pre svega, katastrofa vremena.
  • Predrag Paunovićhar citeratför 5 år sedan
    Čovek je izmislio tehniku za koju još uvek nije spreman. Nije joj dorastao.

I bokhyllorna

fb2epub
Dra och släpp dina filer (upp till fem åt gången)