Stakleni presto

„Samo“, kazao je on ne znajući za bitku koja se upravo odigrala u njoj, „stvar je jedino u tome što ja ništa ne znam o tebi.“

„Ja sam ubica.“

„Dorijane, svi mi nosimo ožiljke. Moji su samo vidljiviji nego kod većine drugih ljudi.

„Čemu imati um ako ne da donosiš sudove?“
„Čemu imati srce ako ne da poštediš druge okrutnih sudova svog uma?“

Zatreptala je i namestila okove kao da su čipkane rukavice.

Nije praznik slaviti tamu koja rađa prolećno svetlo, niti je praznik slaviti rođenje Boginjinog prvorođenog sina. To je jednostavno dan kada su ljudi ljubazniji, kada posvećuju pažnju nekom prosjaku na ulici, kada se sećaju da je ljubav živo biće.

Ona se ugrizla za usnu. Međutim, i dalje nije povlačila ruku od njegove. „Hoćeš li da me opet poljubiš?“

„Voleo bih.“ Nije mogla ni da se mrdne dok se on naginjao ka njoj, sve bliže i bliže, a sto stenjao pod njegovom težinom, sve dok se nije zaustavio tako da su mu usne bile tik uz njene.

Na kraju krajeva, nisi ti Adarlanska Krvnica tek onako.

Svakog jutra je ponavljala jedne te iste reči, čim bi se probudila: Neću se plašiti.

„Pusti ga neka te vodi.“

Hrabro srce veoma je retko“,