Odrasla deca emocionalno nezrelih roditelja

Emocionalna usamljenost je toliko uznemirujuća da će dete koje je doživljava uraditi sve što je potrebno da uspostavi neku vrstu veze sa roditeljem. Ova deca će možda naučiti da tuđe potrebe stavljaju na prvo mesto kao naknadu za uspostavljanje nekog odnosa. Umesto da očekuju da će im drugi pružiti podršku ili pokazati interesovanje za njih, ona mogu preuzeti ulogu pomaganja drugima, ubeđujući sve oko sebe da imaju malo svojih emocionalnih potreba. Nažalost, ovo teži stvaranju još veće usamljenosti, s obzirom na to da prikrivanje najdubljih potreba sprečava istinsko povezivanje sa drugima.

Usled nedostatka adekvatne podrške roditelja ili povezanosti s njima, mnoga deca jedva čekaju da ostave detinjstvo iza sebe. Oni rešenje vide u tome da što pre odrastu i postanu sami sebi dovoljni. Takva deca postaju sposobnija od svojih vršnjaka, ali u biti usamljena. Neretko u odraslo doba uđu prerano, tako što pronađu posao što je pre moguće, postanu seksualno aktivni, zatim mladi stupe u brak, ili se prijave za vojsku. Kao da time poručuju: Pošto se već staram o sebi, zašto ne bih iskoristio ostale pogodnosti brzog odrastanja? Unapred se raduju odraslom dobu, verujući da im to donosi slobodu i priliku da negde pripadaju. Nažalost, u žurbi da napuste dom, mogu se venčati sa pogrešnom osobom, tolerisati iskorišćavanje ili mogu ostati na poslu koji im više uzima nego što pruža. Često se pomire s činjenicom da su emocionalno usamljeni u vezi, jer im to deluje normalno, poput onoga što su imali kod kuće u detinjstvu.

Kao roditelji, emocionalno nezreli ljudi traže od svoje dece da igraju odgovarajuću ulogu, koja uključuje njihovo poštovanje i poslušnost.

Nesinhronizovani sa iskustvom svog deteta, ne prilagođavaju se njihovim potrebama; naprotiv, oni guraju svoje dete prema onome što sami misle da bi ono trebalo da radi. Rezultat toga je da deca motivisanih roditelja uvek osećaju da bi trebalo da rade više, ili da rade nešto drugo u odnosu na ono što već rade.

saznanje vam dozvoljava da se vratite sebi, da živite život koji je u skladu s vašom pravom prirodom, umesto da se fokusirate na roditelje koji odbijaju da se promene

Ovakve priče su poznate vekovima unazad, zato što ponavljaju istu stvar: kako deca moraju sama da se snalaze nakon što su ih roditelji zanemarili ili napustili. Izgleda da su nezreli roditelji problem od davnina.

Mitovi i bajke već vekovima prikazuju takve roditelje. Setite se samo u koliko se bajki pojavljuju napuštena deca koja moraju da potraže pomoć životinja i drugih pomagača jer se njihovi roditelji ne staraju o njima, ili ne znaju kako, ili su odsutni

Osnovi savremenog razumevanja

U srodnosti postoji komunikacija, ali krajnji cilj nije postizanje pune i zadovoljavajuće emocionalne razmene. Ostajete u kontaktu, ophodite se prema drugima kako situacija zahteva i imate sa njima određenu interakciju koja vam je podnošljiva u bilo kom trenutku, bez prekoračenja granica koje bi vam smetalo.
Nasuprot tome, prepuštanje pravoj povezanosti podrazumeva otvorenost i uspostavljanje emocionalnog reciprociteta. Ako pokušate da imate takav odnos sa nekim ko je emocionalno nezreo, osećaćete se frustrirano i necenjeno. Čim počnete da tražite emocionalno razumevanje od takve osobe, ugrozićete svoju unutrašnju ravnotežu. Mnogo je razumnije stremiti uspostavljanju jednostavnog odnosa srodstva sa njima, čuvajući svoje težnje za autentičnom vezom za one ljude koji su spremni da vam adekvatno uzvrate.

Deca ne mogu da biraju roditelje. Nažalost, mnogi ljudi odrastajući prolaze formativne životne nedaće uz emocionalno nezrele roditelje koji ih zanemaruju.

Oni privlače druge, ali kada ti ljudi pokušaju da pomognu, odgurnu ih.