Odabrana dela

Ћуд је женска смијешна работа!

Не зна жена ко је какве вјере;

стотину ће промијенит вјерах

да учини што јој срце жуди.

Ах, како је земља напуњена

с идолима свакога изрода!

О, како је лице свемогуће

мрачна глупост обезобразила!

Таме цар се зли обрадовао 245

видећ име неба подругано,

видећ људе ђе свакој мрскости

са тамјаном олтар окађују,

видећ гадне змије, крокодиле

да безумна сљепост обожава. 250

У добру је лако добро бити,

на муци се познају јунаци!

Нада нема право ни у кога
до у Бога и у своје руке;
надање се наше закопало 135
на Косово у једну гробницу.
У добру је лако добро бити,
на муци се познају јунаци!

Бог вас клео, погани изроди,
што ће турска вјера међу нама?
Куда ћете с клетвом прађедовском? 75
Су чим ћете изаћ пред Милоша
и пред друге српске витезове,
који живе доклен сунца грије?

А ја што ћу, али са киме ћу?
Мало руках, малена и снага,
једна сламка међу вихорове, 35
сирак тужни без нигђе никога…
Моје племе сном мртвијем спава,
суза моја нема родитеља,
нада мном је небо затворено,
не прима ми плача ни молитве; 40
у ад ми се свијет претворио,
а сви људи паклени духови.
Црни дане, а црна судбино!
О кукавно Српство угашено,
зла надживјех твоја сваколика, 45
а с најгорим хоћу да се борим!

Будалама кад би вјеровали,
поете су покољење лудо.

Муж је бранич жене и ђетета, 2315

народ бранич цркве и племена;

чест је слава, светиња народња!

Жена је човјеку

слатко воће ал’ печено јагње. 1775

Док је таква, нека је у кућу;

није л’ таква, са њом на улицу!“

А да за сву игру без гусалах

ја ти не бих пару турску дао.

Ђе се гусле у кућу не чују, 1620

ту је мртва и кућа и људи.