Priče u prošlom vremenu

Gradovi gotovo da liče na ljude. Oni nastavljaju da postoje i bez vas. Samo se znatno sporije menjaju.

predstoji mučna bitka, iz koje ćete teško izaći kao pobednici.

Od tog trenutka Atina je postala moj grad. Nisam naučio kako da se branim od njenih udaraca, ni kako da udišem sagorele gasove automobila, niti je moje prisustvo ubrzalo izgradnju metroa. Ja za grad nisam postojao. Jednostavno je počeo da bude moj. Vrlo je važno da prisvajate gradove u paketu s celokupnim njihovim šarmom. U suprotnom vam