Sestra iz senke

„Možda nas život sve ukroti, Vajolet. Možda tako mora.“

Tokom godina koje sam proveo na ovom svetu naučio sam da ništa ne ostaje zauvek isto – a kad to očekujemo, mi, ljudska bića, pravimo najveću moguću grešku. Promene nastaju želeli mi to ili ne, i to na različite načine. A njihovo prihvatanje je od fundamentalne važnosti za postizanje radosti življenja na ovoj našoj veličanstvenoj planeti.

sve što je živo treba pažljivo gajiti i negovati od samog početka života. I ako se tako radi, na kraju će porasti snažno i živeti mnogo godina

Rekao bih da su Haj Vild oduvek spasavale snažne žene u svakoj generaciji.

svemu što ima trajnu vrednost treba vremena da se ostvari. A kad se to jednom desi, biće ti drago što si istrajala

Čim bi se pojavio naslednik, i muškarcima i ženama je bila dozvoljena sloboda da imaju ljubavnike sve dok su diskretni.

„Znaš li da sve više verujem u to da će meni sasvim odgovarati život usedelice. Živeću u seoskoj kući, okružena svojim životinjama, koje će me sve bezuslovno voleti. To mi se čini mnogo bezbednije nego voleti nekog muškarca.“

dani su mi bili ispunjeni prekrasnim knjigama; ispunjavalo me je zadovoljstvom i da osetim miris knjiga, i da ih dodirujem prstima, dok teškim nalivperom zavodim nove u ogromnu knjigu inventara s kožnim povezom

Hrast i čempres ne rastu u senci jedan drugog...

imo se na večeri, tačno u sedam. Uzgred“, kazala sam pošavši ka vratima, „imamo kosti