Via Acquarossa

Ne sećam se da postoje pesme o ženama koje napuštaju svoju zemlju – ništa što se ženama događa muški svet ne želi da zna.

Zar je svaki čovek iz našeg kraja zaista osuđen na zavičajni kutak? I zar ne sanjaju naši ljudi da će jednoga dana konačno videti Sever? Možda je moj život greška. Možda nije trebalo da odem. Jutarnji pogled na Eresund nije me smirio. Katedrala u Amalfiju, malo mesto Pozitano, čarobna jednostavnost Ravela, duboko planinska, izložena zvezdama – sve to vredi više od ljudskih osećanja. Danas mi taj složeni svet, planinski, mediteranski, prepun misterije, zbilja nedostaje.

Pošto je čovek tek puki detalj u harmoniji vaseljene, svaki njegov plan može da uspe jedino uz dozvolu prirode. U Akvarosi se govorilo da čovek nije čovek dok se ne napije vode ili ne oseti bol: njegovi planovi nisu stvarni dok se ne ostvare.

Južnjak je svestan da mu život pripada samo delimično jer o sebi ne odlučuje samo on: porodica, društvo i država ulaze u njegov život i remete ga, donose odluke zajedno s njim, neretko i mimo njega, što potvrđuje da on drugima mora poklanjati deo sopstvene slobode. Srdačnost i velikodušnost drugih plaća žrtvovanjima u privatnosti, ali zato, valjda kao kakav odušak, i on voli da se bavi tuđim životom: to je kompenzacija jer on pretpostavlja da mu drugi neće dopustiti da se sâm bavi svojim životom. Možda se baš iz tog razloga oglašava o svakom pitanju, iznosi stavove, kritikuje, sudi. Severnjak, naprotiv, ne voli da se izjasni, ne brine mnogo o drugima, bira umereno ponašanje i malo govori. Južnjak voli da govori, severnjak da sluša

Na severu Evrope sve je individualno u privatnom životu, a sve kolektivno u javnom. Na jugu, gde je sve tajno u javnosti, a sve javno u privatnoj sferi, čovek se služi društvom kako bi ostvarivao lične ciljeve. Na severu su tajne male i one mogu, zbog same strukture društva, da se čuvaju. Na jugu jedino ono što se ne radi ne može da se sazna. Što je na severu poznato, na jugu je tajno – i obrnuto.

Na početku svih staza i puteva, u osnovi same misli o njima, stoji oštro i neizbrisivo urezana staza kojom sam prvi put slobodno prohodao.
Ivo Andrić

Zapamti: čitanje je radost obrazovanih i kazna nepismenih.“

Pošto je čovek tek puki detalj u harmoniji vaseljene, svaki njegov plan može da uspe jedino uz dozvolu prirode.

Južnjak je svestan da mu život pripada samo delimično jer o sebi ne odlučuje samo on: porodica, društvo i država ulaze u njegov život i remete ga, donose odluke zajedno s njim, neretko i mimo njega, što potvrđuje da on drugima mora poklanjati deo sopstvene slobode.

Južnjak je svestan da mu život pripada samo delimično jer o sebi ne odlučuje samo on: porodica, društvo i država ulaze u njegov život i remete ga, donose odluke zajedno s njim, neretko i mimo njega, što potvrđuje da on drugima mora poklanjati deo sopstvene slobode.