Beograd novog doba 2

„A ko čini dušu grada, ako ne ljudi?”

Teško je negativnom među pozitivnima, ali je još teže pozitivnom među negativnima.

“Nikad nije kasno ni za šta. To što smo se sreli je samo Božiji znak da je tako i trebalo da bude. Ovaj susret je sa razlogom i sve što nam se oboma izdešavalo, bilo je sa razlogom da bi do susreta i došlo i ako je tako, ovog puta te neću ispustiti. Jednom i zauvek.

Sumnja u sebe nije mu dozvoljavala da bude optimističan u vezi sa svojim većim snovima i stvarima koje drugi ljudi sebi mogu da priušte. Okovan strahovima i sumnjama, više je životario nego što je istinski živeo i ostvarivao svoje snove. Na to je uticao i urođeni konzervatizam, kao i nasleđe roditelja koji su ceo radni vek proveli u istim firmama i nikad se nisu odvažili da urade nešto veliko. Nije ih krivio zbog toga. Najbolje godine su im protekle u vreme komunizma, kada je standard bio daleko viši i kada nije bio razvijen kapitalizam. Međutim, ti njihovi stavovi su se prelili i na njega, iako vreme u kom živi nikoga ne ograničava da razvija svoj biznis i radi na ostvarenju svojih snova.

ovde se mnogi drže nekog plana, nekog šablona, ne znajući da samo Bog ima plan za svakog od nas. Zato ja ništa ne planiram. Imam neki okvirni dnevni koncept u glavi i prihvatam sve što mi se tog dana desi. Nekad su to bile stresne, neplanirane situacije, ali sada više ne postavljam u glavi ništa kao deo nekog plana, jer bi tako sebe ograničila za sve što mi dolazi tog dana u život, a možda bih propustila neke lepše i bolje. Sećaš se kako smo nekad živeli? Bez nekog posebnog plana i neopterećeno. I kako mogu nešto baš tačno planirati? Mislim mogu, ali ne treba u glavi postavljati neke granice i onda će svima biti lepše i lakše.”

Bog namesti svakom životne kockice tako da se prave stvari dese u pravo vreme. Mnogi žive u strahu pitajući se zašto im se ne dešavaju neke stvari koje žele da im se dese, dok Bog ipak ima savršeni plan za svakog i želi možda drugačije

Što više tih novih tehnologija ljudi imaju, sve više teže ka još većim ciljevima i dostignućima. I onda tu nema kraja, jedan cilj povlači sledeći za sobom i ljudi onda misle da će postizanjem ciljeva ostvariti trajnu sreću, što je samo put bez povratka. Sreća je unutrašnje stanje ispunjenosti i zadovoljstva i nema veze sa postizanjem ciljeva i novcem. Treba je samo pronaći, pored mora teških misli koje okupiraju čoveka svakog dana

Ne morate uvek da mislite da vam se u životu moraju dešavati samo teške stvari. Ima ljudi, ima i situacija koje, kada se nameste, deluju kao čudo, kao nešto u šta je teško da poverujete. Ali, zar sam život nije čudo?