Suzana je sedela mirno u crkvenoj klupi I nezno je sisala tabletu za grlo koju je krisom stavila u usta. Razmisljala je o onom sto je pop rekao. Da li je stvano tako?
Tesko, zar ne ?
U Suzaninoj glavi sve je powtalo tiho.
Vise nije cula bumbare.
Ni sum mora.
Ni sestrin produzen vrisak.
Suzana je pustila stabljiku bele rade koracajuci polako napred sve dok nije stala tacno iza Lili.
Oni su bili cvrsti I odlucni. Iznenadjena, pocela je da se okrece da vidi odakle dolaze.
Suzana je mislila da je zvuk mora odjednom postao jaci I da vetar vise nije letnji nego je hladniji.
Ona je cvrsto zatvorila oci, ali je slika ostala I sada je cula zujanje opet, jasnije uz pomoc vetra.