Gertruda

Kako je čovek čudno stvorenje! Usred te nove faze moga života i ispunjenih želja, povremeno bi mi se, gotovo nesvesno i kao skriven ispod vela, pojavio blagi nagoveštaj nostalgije za samoćom, čak i za dosađivanjem i dangubljenjem.

Bila bi mi draža i najgora kritika od dobronamernih fraza koje u stvari nisu kazivale ništa.

Kad se, kao spolja gledano, osvrnem na svoj život, ne izgleda mi da je naročito srećan. Ipak, imao bih još manje prava da ga nazovem nesrećnim, uprkos svim zabludama.

Ljubav je uvek zagonetna i neobjašnjiva i poznato je, nažalost, da život neće poštedeti svoju najbolju decu i da često upravo najsjajniji ljudi moraju da vole nekoga ko će ih uništiti.

Razgovarali smo, živeli i prolazili jedno pored drugog kao da je sve isto kao što je bilo, pa ipak smo se stideli jedno od drugog i izbegavali da se sretemo.

Oni su se voleli, ali nikada nisu postali sasvim bliski i dok je on video izneverenu svoju potajnu nadu da će uz Gertrudu naći svoj mir i zadovoljstvo, dotle je ona morala da gleda i pati što su sva njena nastojanja i sve žrtve bili uzaludni i da ni ona ne uspeva da ga uteši i spase ga od samoga sebe. Tako su oboma bili uništeni snovi i želje, mogli su da ostanu zajedno samo žrtvujući se i podnoseći život kakav im je bio, što je ukazivalo na to da su oboje hrabri.

To s mladošću je prevara! Velika prevara u novinama i knjigama! Kao, to je najlepše životno doba! Ja uvek imam utisak da su zreli ljudi zadovoljniji. Mladost je najteži period života.

Slava je najslađa dok još nema prevelikog uspeha koji bi izazvao zavist i vodio u izolaciju.

Jer ako je ljubav da te neko fizički zlostavlja i da te ponižava, u tom slučaju je bolje živeti bez ljubavi.

Da su mi pokazali lutku koju sam kao trogodišnje dete grlio i voleo, otuđenje od nje i promena osećanja ne bi me začudili više nego sada kad sam u devojci koju sam doskora toliko obožavao video potpunog stranca.