Severni zid

Svet neće preživeti, rekao je Vidaković.

Naravno, sve dok se ne oslobodi istorije, rekao je Džojs.

A kako bi se oslobodio istorije, pitao je ironično Vidaković.

Da se pridruži jatima divljih gusaka što svake godine beže iz nezahvalnih otadžbina.

Sa ratom i revolucijom nikada se ne može zakasniti, rekla je.

Putovanja otkrivaju samo bledu kopiju originala koji već postoji u nama. Ako postoji? Jer, ako ga nema, zalud putovanja.

Čemu putovanja? Sutoni su svuda isti.

Konačno smo zbrinuti tek u sećanju onih koji će doći posle nas

U braku je poželjno da se lucidnost i nestašluk konzumiraju redovno

Arije koje svakoga jutra dopiru kroz zidove, nevidljivim zapisom se slažu u rukopisu deteta. Gradi se polako njegovo buduće sećanje koje će se jednom razumevati kao intuicija.

Za umetnika je zdravo da živi izvan domovine, nastavio je Džojs. – Jer, tada je oslobođen služenja Istoriji, ponižavajućih previda da samo jedna strana ubija, a da se druga bori. Ne razmišljati o katedrama, popovima i žbirima.

Istorija je fikcija. I revolucija u Rusiji, koja je te zime pretila da svet može postati drugačiji, jeste jedna fikcija.

Red je prisutniji nego što mi to možemo razumeti. Proniknuti u tajanstveni red, opsesija je svakog kockara.