Ana Atanasković

Možda užas ipak ne može da se desi ako ne može da se zamisli?

Na Siciliji sve ima ukus mora.

Juče smo razgovarali o Italiji i putovanju preko okeana.

Tesla nosi rukavice samo nedelju dana i posle ih baca, i kupuje nove, i nosi samo bele svilene košulje. Spava samo dva sata. Sve se tačno zna, sve se broji, ništa se ne prepušta slučaju.

Moja najdraža ženice,
tvoj osmeh je najlepši na svetu,
kao kad bi se ruža radovala
što ima ljudski lik.

Nikolin pogled je poezija, naročito kada se okrene ka meni i pogleda me iskosa, ponekad me razoruža.

Oven je mek kao duša, bučan kao podne, sa njim je uvek dan, nema noći, ne spavam, ne sećam se kad sam spavala, a verovatno jesam.

Robert i ja smo sedeli, sa Tvenom, u Gramersi parku kad je Tven rekao, sasvim nonšalantno a u stvari duboko se zagledavši u naše oči, da ćemo se u starosti kajati zbog onog što nismo uradili a ne zbog onih stvari koje smo uradili.

sasvim suprotne od njegovog mirisa, duboke i ukusne. Uzimale

Robert i ja smo sedeli, sa Tvenom, u Gramersi parku kad je Tven rekao, sasvim nonšalantno a u stvari duboko se zagledavši u naše oči, da ćemo se u starosti kajati zbog onog što nismo uradili a ne zbog onih stvari koje smo uradili.