Dž.P. Moninger

Voleo bih da sam zakopao nešto dragoceno na svakom mestu gde sam bio srećan, pa da, kad ostarim i budem ružan i nesrećan, mogu da se vratim i iskopam to kako bih se sećao svega.

Ivlin Vo, Povratak u Brajdshed

Boja tvoje kose je negde između Konstansine plave i Ejmine mrke, krajnji sastojak kombinacije koju činite vas tri. Ti si kičma njihovog skeleta, gravitacija njihovom letu.

To je poslednji veličanstveni trenutak pre nego što on zakorači u tvoj život, ali ti to ne znaš, ne možeš znati. Kasnije ćeš ipak pokušati da zamisliš gde je on bio baš u tom trenutku, kada se okrenuo i pošao prema tebi i ti pošla prema njemu, i kako svet oko jednog i drugog to uopšte nije primetio. Život vam više neće biti isti, ali to je bilo samo čekanje, nešto na dugačkom štapu, samo sudbina, mogućnost i neizbežnost. Džek, tvoj Džek, tvoja najveća ljubav.