Maja Trifunović

„Volite me dok sam živ. Posle toga, ništa me ne zanima. Možete me iz kolica izručiti u Savu, što se mene tiče.“

Do pedeset pete morala sam se vinuti više. Ovako, sitničava sam ostala, nemarna i rasejana, tvrdoglavo ćutljiva kad me neko za srce ujede, umesto smesta da lanem šta imam. Onda: spora, nepreduzimljiva, mrzovoljna kad su kućni poslovi u pitanju, loša kuvarica, uvek gladna nečeg što mi život nije na tacni poslužio – što ljubavi, što hvale, srećnih sticaja okolnosti, putovanja i mirnog sna. Nepotpuna sam ostala, nedograđena, kao kuća u sivoj fazi – na dobroj lokaciji, s obećavajućim arhitektonskim planom, ali s izvođačima radova koji su zakazali. Zapili se negde, nakrivili kapu i vratili se u krevet da hrču. Takva sam ostala. Bez krova, parketa i pločica.

Vaša mala ima izvanredan potencijal, govorili su mojim roditeljima. No naučila sam da potencijal sam po sebi ne znači ništa. Gledaš svoj potencijal kroz zamagljeno staklo, znaš da je tamo, ali nemaš pojma gde se ulazi. Čekaš nekog da ti pokaže vrata, a onda kad ti pokaže vrata, očekuješ da ti se uruči i ključ.

Sve sam zaslužila, voljna saučesnica u vlastitom svođenju na tuđu meru koja mi je do kraja ostala tesna, ali sam uverena bila da mi ništa šire i komotnije ne bi dobro stajalo.

„Moj život je štednja“, saopštio mi je. „Ja ne štedim na parama, nego na životu.“

Noć je pala naglo, smrskala se nad vodom bez ijedne zvezde.

Ono što sam ja zvala insomnijom, dakle, ona je smatrala potvrdom sopstvene inteligencije. Eto koliko je važan pristup problemu. Hoćeš li mu prići iz svetlosti ili iz mraka.

Uz nas neprestano čuči smrt krijući lice rukama, kao roditelj koji zamajava dete da bi lepo jelo, sve dok odjednom ne ukloni ruke i ne kaže: „Bu!“

Uveren da je roba s greškom, i čak ponosan na to, čeka da žene opipaju gde su mu nedostajući zavrtnji i kuke. Čim oseti da su blizu, prestaje da se javlja, uz neko mlitavo obrazloženje.

Na miru sam s tim da mi život nije bio ništa naročito. Ništa naročite odluke, ništa naročiti izbori, nikog spasla, ništa izumela, ništa izuzetno izvršila ni završila. Želela sam, istina, da nastupim ne u orkestru, već kao solista, ali instrument mi je ostao nenaštimovan.