Staniša Stojiljković

Prof.dr Staniša Stojiljković je šef katedre za ekološko inženjerstvo Tehnološkog fakulteta u Leskovcu. Član je Srpske kraljevske akademije naučnika i umetnika. Sertifikovani je predavač iz oblasti Ekologija organizma Zdravstvenog Saveta Srbije. Predavač na kursevima koje su organizovali Međunarodno udruženje za kvantnu medicinu QUANTESS, Udruženje dijetetičara – nutricionista predškolskih ustanova Beograda i Udruženje privatnih doktora medicine i stomatologije grada Čačka. Autor je knjiga Moć gline, Mršavljenje i detoksikacija, Nadimanje i gasovi i Ono što nismo pitali profesora. Autor je Intenzivnog programa detoksikacije i oporavka organizma koji je prezentovao u Školi javnog zdravlja 2006 godine. Program je do sada koristilo više od 5000 učesnika. Autor je trideset proizvoda na bazi gline i lekovitog bilja koje distribuira porodična firma SHENEMIL. Autor je brojnih tekstova iz oblasti Ekologije organizma objavljenih u najznačajnijim dnevnim listovima i časopisima. Gostujući na televizijama u regionu afirmiše naučne i efikasno primenjive principe zdravog života. Od 2010. do 2016. godine bio je predsednik Etičkog komiteta Univerziteta u Nišu.

Böcker

Citat

Nikola Stevanovićhar citeratför 9 månader sedan
Kada je organizam uravnotežen, odnosno zdrav, ne postoji patološka potreba za hranom. To znači da su svi sistemi funkcionalni. Kada nema energije iz hrane, organizam crpe energiju iz sopstvenih rezervi, čime vrši regeneraciju. Zato nije loše „vaspitati“ organizam da izdrži bez hrane desetak i više sati
rosandicteahar citeratförra månaden
Leonardo da Vinči, genije renesanse, ukazivao je na povezanost žvakanja hrane i uma. Žvakanjem hrane prolazimo tri ukusa. Pravi ukus hrane je poslednji ukus i to je onaj najbolji. Mnoge vrste namirnica imaju pojačivače ukusa, tako da su nam u prvom periodu žvakanja veoma ukusne. Drugi i treći period žvakanja gurmanske hrane ponekad su neugodni. Na taj način nas oni varaju i mi gutamo nesažvakanu hranu. Žvakanje izaziva veću produkciju pljuvačke. Ona je važna za varenje, ali je njen efekat daleko veći.
rosandicteahar citeratförra månaden
Čulo mirisa i čulo ukusa smatraju se hemijskim čulima, zato što nam daju informacije o hemijskim supstancama iz okruženja. Još važnije, daju nam informacije o hemijskim promenama u okruženju. Bilo koja hemijska promena iz spoljnog sveta može predstavljati ili pretnju ili mogućnost za sve organizme. Detektovanje te promene daje veću šansu za opstanak, jer čim organizmi utvrde da li ona predstavlja pretnju ili prednost, mogu preduzeti odgovarajuću akciju.

Intryck

azra22turudicdelade ett intryckför 4 månader sedan
👍Värt att läsa

  • inte tillgänglig
    Staniša Stojiljković
    Moć i nemoć organizma
    • 1.9K
    • 958
    • 44
    • 73
    sr
  • Ivanadelade ett intryckför 6 månader sedan
    💡Lärde mig mycket
    👍Värt att läsa

  • inte tillgänglig
    Staniša Stojiljković
    Moć i nemoć organizma
    • 1.9K
    • 958
    • 44
    • 73
    sr
  • b6692458923delade ett intryckför 6 månader sedan
    👍Värt att läsa

  • inte tillgänglig
    Staniša Stojiljković
    Moć i nemoć organizma
    • 1.9K
    • 958
    • 44
    • 73
    sr
  • fb2epub
    Dra och släpp dina filer (upp till fem åt gången)