Mod Ankaua

Ako dopustimo sreći da se rodi u nama i ne dozvolimo ničemu da nam je poremeti, zatvorićemo prolaz otrovnim spoljnim uticajima.

Počinješ da shvataš suštinsku stvar. Dok god si prisutna za ono što dolazi, ti živiš u trenutku. Koristiš prilike. Nasuprot tome, čim postaneš zatvorenik svojih misli, one te prenose u prošlost ili u budućnost sa svim brigama koje iz njih pokuljaju.

’Ako strah zakuca na tvoja vrata, a ti imaš hrabrosti da ih otvoriš, shvatićeš da iza njih nema nikoga.’

„Ali kako ti prelaziš iz jednog stanja u drugo kada obnevidiš od straha?“
„Prepoznam situaciju u kojoj se nalazim i ne sudim o njoj. Kada dete u meni nadvlada, umirim ga objašnjavajući mu da ću biti uz njega do kraja njegovog života. Postaram se da ga zaštitim od zla koje bi mu neko mogao naneti. Čovek u kog sam izrastao sposoban je da ga usmerava.“

Dete živi u strahu, ono nije sasvim nezavisno. Hrani se pažnjom svojih roditelja. Oseća se napuštenim kada odvratimo pažnju od njega. Traži ljubav od drugoga, ne ume sebi da je pruži. Problem dolazi iz njegovog okruženja, a ponos osnažuje njegovu ljutnju. Sa druge strane, odrasli ume sam da se nadiše svežeg vazduha, zna kako da se uteši. On razume da je sam stvorio svoj bol, ali pronalazi i rešenja u samom sebi.“

„Ljutiš se na mene jer tražiš krivca. Tvoj ego ne može da prihvati razlog tvog nezadovoljstva.“

„Ti si uvređen? Ništa nisi rekao otkad smo krenuli.“
„Ne mogu da gubim vreme na osećanja koja mi ne odgovaraju. Razgovor sa osobom koja je talac svog ponosa iziskuje previše snage. Takva osoba će pokušati da bude u pravu u svakoj situaciji, ma kakva ona bila, a posebno kada je pogrešila. Izvini, ali više bih voleo da se obratiš nekome drugom.“

„Malo mi je draža tišina od saznanja da si ti zarobljenik svojih osećanja. Tvoj ego se naslađuje. Hrani se pažnjom koju mu posvećuješ. Nemaš više moć da sagledaš ovu situaciju otvorenih očiju. On zauzima sav prostor. Otvorila si mu vrata i on se uvukao unutra zatvorivši ih čvrsto za sobom. Opija te dok ti pokušavaš da pobegneš, ostavljajući ti tek toliko vazduha da njega hraniš. Pogledaj kako dišeš: kratko i ubrzano, boli te u grudima. Ako se to nije već desilo, uskoro će pozvati i tvoju ljutnju na ples i oni će zajedno pronaći krivca kako bi opravdali svoje postojanje. Najbolji način da ti pomognem jeste da ćutim. Čekam da se on umori ili da se ti probudiš. Dok god ga hraniš, on jača. Postaje teško boriti se protiv njega. Sa druge strane, on umire čim ga postaneš svesna. Ranjiv je kao tmina pred svetlošću. Ako ti je ostalo imalo sposobnosti da rasuđuješ, priseti se te scene iz početka, ne gledajući kroz prizmu svog ega.“

Kao što sam ti objasnio onog dana kada smo se upoznali, postoje samo dva osnovna osećanja: ljubav i strah. Ne možeš da osećaš oba istovremeno. U stanju ljubavi živi se samo svesno. U tom stanju, srce drži uzde upravljajući svakim tvojim postupkom i ego ne može više da se izrazi. Sa druge strane, svaki put kada dozvoliš svom umu da preuzme moć, on te odvede ili u prošlost ili u budućnost. Ulaziš u oblast straha, u kraljevstvo ega. On smišlja spletke kojima te sprečava da delaš, preplašena promenom. Njega prestravljuje sve ono čime ne vlada.

Bol je samo posledica tvog unutrašnjeg sukoba!