Stefani Perkins

I dalje nismo imali šta da kažemo, ali želeli smo da kažemo sve.

Znači li to da smo sad kvit? Je li takav osećaj kad ste kvit?

„Izgledaš drugačije.“

„Ti izgledaš isto.“

To ime tutnji poput topovske paljbe u meni.

Takva je depresija. Kad me sasvim obuzme, ne želim da je se otresem. Ona se pretvara u utehu. Želim da se zavučem ispod njene težine i udišem je. Želim da je negujem, da je hranim. Ona je moja.

I ne zaslužujem ga. Ali… ipak ga želim

Neke ljude ne možeš da preboliš

. Kad je noću gledao kroz prozor, prvo bi se zagledao u jednu zvezdu. Poželeo bi želju, a ta želja je bila njeno ime

Pri zvuku njenog imena, pojavljivala se druga zvezda. Tad bi ponovo poželeo njeno ime i zvezde bi se udvostručile. Četiri bi se pretvorile u osam, osam u šesnaest i tako dalje, najveća matematička formula koju je kosmos ikad video. Posle jednog sata bi toliko zvezda obasjalo nebo da su se komšije budile. Ljudi su se pitali ko li je upalio reflektore

Maks je uvek znao šta da kaže – i kad da kaže – kako bi me što više povredio