Dino Bucati

Vreme je to kad u starim daskama uskrsava uporna žal za životom. Pre mnogo godina, u srećnim danima, bio je to mladalački priliv toplote i snage, iz grana su izlazili spletovi pupoljaka. Potom je biljka posečena. I sada u proleće, u svakom od njenih delića ponovo se budi, beskrajno manji, damar života. Nekada lišće i cvetovi; sada samo nejasno sećanje, dovoljno da se ispusti jedno „krc“, i toliko, do sledeće godine.

Čak se i u starim gredama u proleće budi ostatak života; otuda to silno krckanje što ispunjava noć. Sve izgleda kao da počinje ispočetka, bujica zdravlja i veselja razliva se svetom.

– Onda Tvrđava nije nikada ničemu služila?

– Ničemu – uzvrati kapetan.