Bridžid Kemerer

Moljci lepršaju oko svetla na tremu i udaraju o sijalicu. Četvrtak je i skoro je ponoć, a komšiluk je gotovo sasvim tih.

Ne znam fotografiju o kojoj govori. Nisam znao ni prvu, sa vrištanjem, i cvećem, i krvlju, i pištoljem. Gotovo da ne moram ni da ih vidim, jer njene reči skoro bolno osvetljavaju detalje.