Veljka Marković

плод прве, радосне и још непомућене љубави“,

Поменућу само да је то био човек чак скрупулозан, то јест покаткад, па је стога често био тужан. У току двадесетогодишњег пријатељства с Варваром Петровном он је око три до четири пута годишње редовно западао, како је то у нашем кругу названо, у „жалост свесног грађанина“, то јест једноставно у суморност, али се онај први израз више свидео многопоштованој Варвари Петровној.

Има чудних пријатељстава: два пријатеља готово да један другог желе да поједу, цео живот тако проведу, али не могу да се растану. И чак се никако не могу растати: онај од пријатеља који би се узјогунио и раскинуо везу, први би се разболео, а можда и умро, ако би до тога дошло.