Tija Vilijams

„Bila sam dete!“

„Da, zadrto, uobraženo dete s vulkanskim osećanjima.

Evin pravi dar bio je njena sposobnost da odgurne od sebe uvrnute gluposti i gura dalje kroz život.

setim se da nisam usamljena. Sama sam. Kad sam komirana od pisanja i majčinskih dužnosti, kada me boli previše da bih kuvala, govorila ili se osmehivala, sklupčam se s tim ’sama’ kao s nekim predmetom što mi pruža utehu. ’Sama’ ne mari što zimi ne brijem noge. ’Samu’ nikada ne razočaram.“ Eva uzdahnu. „To je najbolja veza u kojoj sam ikada bila.“

„Ma koliko opasno bilo, putovanje nikada nije gotovo za istinski srodne duše.

Bezazlene laži su bile lakše od istine.

Život je prekratak da bi bila ma šta drugo osim to što jeste.

Lizet se uvek vraćala kući baš kada se Dženeviv budila za školu. Mama joj je bila isključivo noćna životinja. Bilo je to kao da su im ličnosti odveć prerasle da bi postojale u isto vreme – te je majka prisvojila noć, a ćerka je dobila dan.

Kada je Atikus Sajdman čitavom odeljenju poslao poruku s nekim odvratnim prizorom iz šeste knjige Prokletih, Odri je morala da učestvuje, dok joj se duša sve vreme stidela.

Ako dovoljno pomno slušaš, možeš da vidiš šta nekome treba od tebe. A ako mu daš ono što mu treba, stekao si doživotnog prijatelja.

„Taj teret nije na meni da ga objašnjavam, Riče. Taj teret je na vama da ga popravite. Srećno.“