Citat
Gotovo da mi je bilo žao nje. Predstavu nije imala. Živele smo obe u kavezima stvorenim od onoga što je svet mislio da treba da budemo.
Ja sam makar pokušavala da izađem iz svog.
Ja sam makar pokušavala da izađem iz svog.
I dalje je bila zaljubljena, ali sada je njena posvećenost imala oštricu, svest koje ranije nije bilo. „Juče je bio kraj moje nesvesne mladosti“,
To je divno“, rekla sam. „Šta je to?“
„Bah“, prošaputao je. „Preludijum broj 1.“
Puštao je ploče redom. Šopenov Nokturno broj 2. Neki Mocartov koncert. Masne, odlomci iz opere Taida. Debisijevo Sanjarenje. Svaki komad je bio izuzetan. Melodija anđelâ.
„Bah“, prošaputao je. „Preludijum broj 1.“
Puštao je ploče redom. Šopenov Nokturno broj 2. Neki Mocartov koncert. Masne, odlomci iz opere Taida. Debisijevo Sanjarenje. Svaki komad je bio izuzetan. Melodija anđelâ.
Negde duboko u onim prazninama u meni, gde ljubav treba da stanuje, nisam mogla da ugušim onaj tračak nade, ma koliko budalast bio
Intryck
fb2epub
Dra och släpp dina filer
(upp till fem åt gången)