Rendi Ingermanson

Medvedić ode do table. „Za svakog od tvoja četiri glavna lika, želim da zapišeš sledeće podatke.“

On napisa na tabli:

listovi za kratke opise likova

Ime:

Uloga:

Cilj:

Ambicija:

Vrednosti (dve ili više):

Sažetak u jednoj rečenici:

Sažetak u jednom pasusu:

Zlatokosa je fotografisala tablu telefonom. „Zašto tražiš više od jedne vrednosti?“

„Zato što je većini ljudi stalo do više stvari. A one mogu da budu u sukobu. Ako neko ima suprotstavljene vrednosti, to vodi u unutrašnji sukob, i onda on postaje nepredvidiv.“

je napisala sažetak u jednoj rečenici i sažetak u jednom pasusu za glavni lik. Ali i svi ostali likovi imaju svoju ličnu priču. Svako od njih misli da je junak svoje lične priče. Ta priča nije ista kao lična priča junaka tvog romana. Moraš da razumeš ličnu priču svakog lika u svom romanu. Moraš da znaš šta ih pokreće, šta žele u životu, i kako su naumili da se domognu toga.“

Glavni cilj književnosti jeste da se čitaocu priušti ono što ja zovem ’snažnim emotivnim doživljajem’