Suzan Abel

odgovara čovek u srednjim šezdesetim godinama, koji ne veruje ni svom kaišu za pantalone, pa ih je zato dodatno obezbedio i tregerima.

Žena tridesetih godina ofarbana u plavo, čiji izrastak tamne kose od deset santimetara odaje da za frizera nema ništa više vremena nego za zubara, upada u reč penzioneru:

Voz koji je išao ka jugu, a koji je iz Hajdelberga kretao u cik zore, bio je tako pun da su svi stajali i nije bilo mesta ni da se padne.

„Ali za tebe sam danas Flašeljuga!“

Nisam htela nikada više da idem peške, Tome. Za mene nema ničeg lepšeg od vožnje automobilom.

„Najtoplije jakne su od konjaka. Za naše iznenadne goste!“

Sedamdeset pet godina nakon što je okončan, ovaj rat i dalje utiče na naš život – i to ne samo zato što se na gradilištima u velikim gradovima i dalje pronalaze bombe. Njegovo dejstvo oseća se u našim porodicama i u nama, unucima učesnika rata. Da bismo bili u stanju da bolje razumemo sebe, važno je da shvatimo prošlost.