Džejms Paterson

Veliki deo života proveo sam bez Bri, a sad ne bih mogao ni zamisliti kako je to moguće.

„Kako sam tebe našao?“, pitao sam je. „Kako sam imao toliko sreće?“

„Nije to sreća.“ Stegla me je još čvršće. „To je ljubav, Alekse.“

Ponekad je najbolji, možda i jedini način da se postaraš za nekog mrtvog tako što ćeš se starati o nekom živom.

„Pa, sudijo, znate jednako dobro kao i ja da stavljanje nečega van zakona ne jemči da će ono prestati da postoji“, rekao je. „Tačnije rečeno, jedan od najboljih načina da se nečemu obezbedi trajno postojanje jeste da se to zabrani!“

Kao što je neko rekao, možeš voleti ovu zemlju i mrzeti njenu vladu.“

Zato ne poverujem ni u pola onoga što čujem. U stvari, pretpostavljam da oni koji pričaju o svom životu zapravo lažu. Muškarci s pravom moći? Oni ne pričaju mnogo.“

Pošto je on izašao iz sobe, agent Tajne službe je stao na otvorena vrata meni okrenut leđima.

Tajna služba pokriva to prostrano viktorijansko zdanje još od 1972.

S retkim osećajem zadovoljstva, Elizabet i ja smo se prošetali novim pločnicima Glavne ulice do zgrade opere. Muškarci u odelima s prslucima i žene u raskošnim krinolinama skupljali su se oko ulaza, a ja sam jedva čekao da uđemo.

„Izgledaš kao dete na božićno jutro“, rekla je Elizabeta i veselo se nasmejala.

Pozdravio sam šeširom čoveka koga sam angažovao da nam napoji konja i pričuva kočije. „Čak je i bolje od toga“, rekao sam. „Božić je svake godine. Međutim, Mark Tven je jednom u životu.“

U tišini koja je nastala posmatrao sam kako sin okreće glavu prema Nani Mami, koja ga je uhvatila za bradu naboranim prstima i posmatrala kao da čarolijom privlači njegovu pažnju.

„Samo jedno se ne može poreći u vezi s apsurdnošću života – svrha mu je da se nastavlja.“