Mark Levi

Život je mnogo maštovitiji nego svi mi zajedno, on ponekad priređuje mala čuda. Sve je moguće, dovoljno je da se u to veruje iz sve snage.

Pamćenje je neobičan umetnik, menja boje života, briše ono što je nezanimljivo i čuva samo ono najlepše i najuzbudljivije.“

„Da li ti ja izgledam kao idealna žena? A ipak smo tvoj otac i ja proživeli zajedno vrlo lepih četrdeset godina. Ni žena ni muškarac ne moraju da budu idealni, ali moraju da budu voljni da dele. Velika ljubavna priča je susret dveju osoba koje žele da daju. Jesi li ti nekada sreo takvu osobu?“

Priznadoh joj da nisam. Mama me pomilova po obrazu i nasmeši se.

„A jesi li je bar tražio?“

„Neverovatno je koliko strah blokira um“,

„Dođe mi da te protresem kao krušku da bi se izvukla iz te tvoje proklete rutine! Ne delimo život sa nekim zato što je dobar, već zato što u nama budi emocije, zato što nas zasmejava. Budi nezadrživ zanos, nedostaje čak i kada je u susednoj prostoriji. Njegovo ćutanje rečito je kao i kada ti se obraća. Voli tvoje mane isto koliko i vrline. Uveče pred spavanje, plašimo se smrti, a jedino što nas umiruje jeste pomisao na njegov pogled i toplinu njegovih ruku. Zato se sa nekim gradi život – pa ako je dobar, tim bolje, ali to je samo dodatna vrednost!“

Uspomene su čudne, pomisli dok se umivao ledenom vodom. Neki ljudi se njima hrane kao da im život visi o koncu koji ih čuva od smrti. Drugi ih brišu da bi očistili vreme koje im je preostalo.

Pamćenje je neobičan umetnik, menja boje života, briše ono što je nezanimljivo i čuva samo ono najlepše i najuzbudljivije.“

Možeš večno da produžavaš taj deo svog života, svi to možemo. Sanjamo o idealu, molimo se, prizivamo ga, vrebamo, a onog dana kada se pojavi, otkrivamo strah od života, strah da nismo dorasli sopstvenim snovima, strah da snove spojimo sa realnošću za koju postajemo odgovorni. Vrlo je jednostavno odustati od odrastanja. Lako je zaboraviti na sopstvene greške i pripisati ih nekakvoj fatalnosti koja prikriva našu lenjost.

Samo ljubav i prijateljstvo mogu ispuniti samoću naših dana. Za sreću moramo da se borimo svakodnevno, jer ona nije naše prirodno pravo. Kada nam se desi, u njoj treba uživati.

Orson Vels

Samo ljubav i prijateljstvo mogu ispuniti samoću naših dana. Za sreću moramo da se borimo svakodnevno, jer ona nije naše prirodno pravo. Kada nam se desi, u njoj treba uživati.