Citat
Vratila se kod Harua kao što se čovek vraća kući. Iz svoje sobe zaklela se na vernost izmaglici koja se uspinjala prema planinama, prema nebu od monsuna, prema riđem mesecu. Zaspala je teškim snom, nakratko se probudila, potražila mesec kroz prozor, pronašla ga, riđeg i ogromnog, izbrazdanog mračnim granama.
Bilo je lepo vreme, krupna čaplja lenstvovala je u uvali zaštićenoj ševarom, šetači su prolazili. Ubrzo se obale povećaše, peščana staza postade šljunkovita, divlja trava na povetarcu poprimi gracioznost perja. Nešto se prevrnulo. Pomislila je: ko ikada otkrije svog oca kroz dete koje je bio? I, iznenađena i uznemirena, a i zgrožena, oseti blagodat.
Zidovi nisu ništa bez vrta, a ljudsko vreme bez večnosti darivanja.
Intryck
🔮Oanat djup
👍Värt att läsa
Sasvim različita od prethodnih knjiga Mjurijel Barberi, sasvim drugačija od bilo koje druge knjige, koju sam pročitala...
Teško je reći "sviđa mi se" ili "ne sviđa mi se"...
Ipak, imam utisak da sam bila na sasvim posebnom mestu, sa jedinstvenim likovima, na neobičnom putovanju i da je, na neki čudan način, vredelo...
fb2epub
Dra och släpp dina filer
(upp till fem åt gången)